Jean-Christophe Bonis, autor, futurista, trener, osnivač Oxymore-a i večni tragač za inovativnim projektima, je za naš magazin pričao o promenama u biznisu, najbitnijim inovacijama sadašnjice, dugoročnim uticajima na društvo koje će tehnologija imati u budućnosti, kao i na druge teme. Bonis je poznat u svetu kao vizionar i poslovni strateg, a učestvovao je na brojnim svetskim konferencijama. 6. decembra u Madlenianum Theater & Opera House, učestvovaće i na Future is Now konferenciji kao keynote govornik.

1. Osnivač ste Oxymore Inc. možete li nam reci čime se Vaša kompanija bavi?

Oxymore je mala kompanija koja se bavi strateškim osmišljavanjem vizije za naše korisnike.

U toku smo sa raznim inovacijama u svetu, te pokušavamo da razumemo posledice i uticaj koje će ove inovacije ostvariti na društvo u bliskoj budućnosti. Moja uloga je uloga vizionara.

Naše poslovanje deli se na 4 linije. Prva je obuka, zatim savetovanje kompanija u kreiranju vizije, to mogu biti manje ili veće kompanije, treća je u startap ekosistemu. Pomažemo startapovima da rastu i kreiraju strategiju za sledećih 5-10 godina.

Poslednja stvar je kreiranje sadržaja, pišemo knjige, tv emisije i bilo kakve sadržaje namenjene velikim tržištima koja objašnjavaju kako tehnologije svakodnevno utiču na živote ljudi.

2. Kako ste postali zainteresovani za inovacije u tehnologiji?

Ovo je dobro pitanje. Zapravo ne znam (smeh). Još od detinjstva interesovale su me tehnologije, informatika, kao i programiranje. Nekim ljudima ide muzika, neki su kreativni. Ja sam jednostavno čovek kom ide tehnologija. Neretko imam utisak da mašine razumem mnogo bolje nego ljude.

 3. Kako će se poslovni modeli menjati u budućnosti?

Ljudi moraju da se vrate u žarište igre. Biznis kakvog smo ga poznavali polako nestaje. Stvari se menjaju u korelaciji brenda i korisnika. Sada korisnici imaju moć nad brendom. Poslovni modeli više nemaju za cilj isključivo prodaju i stvaranje novca, već davanje nečeg većeg.

Potrebne su kompanije čija svrha nije samo biznis, već i da pokušaju da ostvare uticaj na društvo, da pruže više od samo radnih mesta i plata. Moja vizija je nešto veće. Mislim da će svi na kraju morati da prodaju uticaj. Mislim da je potrebno da kao kompanija dajemo više društvu.

4. Da li mislite da se bliži kraj tradicionalnom načinu praktikovanja marketinga?

Definitivno da! Tradicionalni marketing u svrhu prodaje samo da bi se prodalo je gotov. Morate dati potrošačima nešto više, viši nivo vrednosti, to je nešto više od pukog proizvoda ili usluge. Morate se brinuti o njima i posmatrati ih kao ljude, a ne kao potrošače koji vam daju novac. Morate da imate u vidu kako im kreirate vrednost, kako utičete na svoje zaposlene i na ljude oko sebe, kako utičete na životnu sredinu. Sve ove stvari se moraju raditi zajedno.

5. Koja inovacija je po vašem mišljenju najveći trend u svetu?

Veštačka inteligencija zasigurno. Već smo duboko zašli u ovu revoluciju sa veštačkom inteligencijom.  Davanje mogućnosti mašinama da same uče će nam pomoći da kreiramo dodatnu vrednost – to će biti značajan trend u narednih 15 godina. To ima svoju dobru i lošu stranu. Dobra je ta da će nam to pomoći na mnogo načina, a loša je to da postoji mogućnost da ćemo izgubiti neke veštine koje sada posedujemo. Takođe, značajan trend je VR. Zatim budućnost medicine – tu mislim na nanotehnologiju, ali tome još uvek nije vreme, takve tehnologije su u razvoju u laboratorijama, ali nismo još uvek spremni na njih. Mislim da će taj trend početi za desetak godina.

6. Koje područje (industrija) će biti najviše pogođena ovim trendovima?

Svi ovi trendovi vode ka budućnosti za 15-20 godina gde bi mašine mogle biti pametnije i efikasnije od nas. Tako da moramo da pronađemo svoje mesto u društvu i redefinišemo vezu između nas i mašina. Ako posmatramo auto industriju u SAD, za 15 godina će veliki broj vozača kamiona izgubiti posao. Kako ćemo se pobrinuti za te ljude koji će izgubiti poslove zbog nas. Moramo da razmišljamo globalno, da razmišljamo o tome kako ćemo uticati na društvo. Moramo da pomognemo ljudima da razumeju svet u kojem živimo kao i svet u kojem ćemo živeti. Moramo da ih svakog dana učimo kako da novo mesto za sebe, jer u protivnom biti izopšteni iz društva i ostati bez posla. Tako da o tehnologiji ne treba razmišljati kao o nečemu dobrom ili lošem već kao o sredstvu koje nam pomaže u rešavanju problema.

7. Da li mislite da postoji šansa da ćemo postati zavisni od tehnologije?

Da, ali to nije stvar tehnologije, već stvar prirode ljudskih bića. Neko će iskoristiti tehnologiju da radi na ličnom razvoju, da pomaže ljudima oko sebe, dok će neko drugi radije provoditi sate ispred televizora ne koristeći mozak. Naravno da će nas tehnologija učiniti zavisnima od nje, jer je u velikom broju slučajeva cilj tehnologije da nas bejbisituje.

8. Da li ćemo imati ličnu privatnost kako tehnologija postaje sve više i više digitalna?

Mislim da se privatnost kao koncept razlikuje u zavisnosti od toga gde živite. Mislim da se krećemo ka velikom konfliktu između ljudi, Vlada i velikih kompanija zbog toga što će se našim podacima manipulisati kako bi nam se isporučila veća vrednost. Mislim da sada već treba razmišljati na ovaj način: “Ako ja vama dajem svoje podatke, šta ćete vi meni kao kompanija pružiti zauzvrat? Npr. da li ćete mi pružiti vrednost u smislu zdravlja ili uopšte bilo kakvu vrednost koja će mi značiti?” Dakle to više nije pitanje samo privatnosti kao takve, već pitanje odnosa privatnosti i vrednosti koju dobijamo zauzvrat. Ali svakako će biti rasprave o ovome u budućnosti.