U znaku protekle konferencije Future is NOW, obavili smo intervju sa Zoranom Petrovićem, predsednikom Izvršnog odbora Raiffeisen banke. Pričali smo s njim o digitalizaciji bankarstva u Srbiji, promenama u ovom sektoru, tehnološkim inovacijama Raiffeisen banke i još mnogo toga. U nastavku teksta pročitajte više o  promenama koje nas očekuju u bankarskom sektoru.

Pridružili ste se Raiffeisen banci 2001. godine, a danas se nalazite na najvišoj poziciji. Sa kojim ste se izazovima suočavali u ovom 17-godišnjem periodu?

Kao prva banka u stranom vlasništvu koja je došla u Srbiju nakon demokratskih promena 2001. godine, nesumnjivo je da smo zajedno sa društvom u kome poslujemo prošli kroz sve promene i izazove u ovom, na momente veoma turbulentnom periodu. Danas sa sigurnošću mogu da kažem da je ovaj put bio put uspeha, jer je naša banka jedan od najboljih primera organskog rasta kompanije u našoj zemlji. Najbolji dokaz za to je da smo već od druge godine poslovanja počeli da beležimo profit.

Kao jedan od grupe odabranih kolega koji su iz temelja gradili ovu banku, mogu da kažem da smo svi zajedno dali nemerljiv doprinos, ali takođe i sami mnogo naučili u tom procesu. Pre svega, kako funkcioniše jedna moderna banka, sa savremenim korporativnim upravljanjem. Počevši kao direktor Sektora sredstava i investicionog bankarstva, a zatim kao dugogodišnji član Izvršnog odbora i zamenik predsednika IO, imao sam priliku da i sam mnogo napredujem, stičem nova znanja i usavršavam se na svim poljima. Ogromnu podršku i know-how nam pruža naša centrala u Beču koja upravlja RBI grupacijom, jednom od vodećih banaka u centralnoj i istočnoj Evropi. Već pet godina sam na čelu IO banke i ponosan sam na činjenicu da je ona ne samo jedna od vodećih banaka po svim važnim parametrima u zemlji, već nimalo ne zaostaje ni za drugim članicama grupacije, pa čak i onima u razvijenijim zemljama EU.

Svetski finansijski magazini „Global Finance“ i „EMEA Finance“ su prošle godine Raiffeisen proglasili najboljom bankom u Srbiji. Koja su to tri najznačajnija faktora po Vašem mišljenju koja su doprinela ovakvom uspehu?

Drago mi je da su naše nagrade prepoznate u javnosti. Pomenute dve nisu i jedine, jer smo mi za ostvarenja u 2017. godini nagrađeni i priznanjem za najbolju banku u Srbiji od strane finansijskog magazina „Euromoney“, dok su nam „EMEA Finance“ i „Global Finance“ dodelili i titule  „Najbolja investiciona banka“, odnosno „Najbolja digitalna banka u Srbiji“. Ovo su samo neka od priznanja koja kontinuinirano dobijamo tokom proteklih 17 godina, među kojima su i nekoliko onih za najbolju banku od strane vodećeg svetskog finansijskog magazina „The Banker“. Ono na šta sam posebno ponosan je da nagrade dobijamo ne samo za rezultate banke u celini, već i za pojedinačne segmente poslovanja, kao što su investiciono bankarstvo ili sve aktuelnija oblast digitalizacije.

Ako bih već morao da izdvojim, ključni faktori su: profesionalan i stručan kadar, konstantan napor da se održi visok kvalitet usluge, i na kraju ali ne najmanje važno – neprestani rad na unapređenju procesa rada, na uvođenju inovacija i držanje koraka sa najsavremenijim svetskim trendovima.

Vaše dugogodišnje bankarsko iskustvo nesumnjivo je imalo velikog uticaja na sam razvoj i uspeh poslovanja Raiffeisen banke. Koje ste strateške korake uvideli na samom početku?

Kao što sam već pomenuo, imao sam priliku da radim sa najboljima među jednakima, a takođe i da učim od nekih od najiskusnijih bankara. Čast je bila raditi i učiti od prvog direktora Raiffeisen banke, Budimira Boška Kostića. Sasvim sigurno da je dobra osnova koja je postavljena na početku poslovanja pružila priliku da doprinesem tome da se banka dodatno razvija i raste u godinama za nama. Mi smo od samog početka znali da će ključni za razvoj zemlje biti novi investitori i velike kompanije koje će „pogurati“ privredni rast. Zato smo od starta osnovali jak korporativni sektor sa posebnim delom za multinacionalne klijente, tako da su neki od velikih investitora koji su tada došli na tržište i danas naši klijenti, i na ta partnerstva smo posebno ponosni. Naši biznisi su zajedno rasli i razvijali se. Za razliku od drugih Raiffeisen banaka u regionu centralne i istočne Evrope, mi smo odmah krenuli i sa sektorom za rad sa stanovništvom (Retail Banking).

Još jedan od ključnih strateških ciljeva koji nas je diferencirao na bankarskom tržištu je kvalitet na prvom mestu, a pre svega kad je reč o konzervativnom pristupu proceni kreditnog rizika. Ovo se pokazalo posebno važnim u periodu globalne ekonomske krize, kada smo zadržali jedan od najkvalitetijih kreditnih portoflija na tržištu.

Banka je svojim jakim Sektorom sredstava i investicionog bankarstva, na čijem sam čelu bio nekoliko godina od samog osnivanja, dala značajan doprinos razvoju tržišta novca u Srbiji. Ponosan sam na činjenicu da stojim iza uvođenja dinarske referentne stope – Belibor i Beonia i razvoja međubankarskog deviznog tržišta. Naša banka je bila pokrovitelj prvog izdanja dinarskih obveznica EBRD-a na našem tržištu, što je u mnogo čemu predstavljalo istorijski događaj i podsticaj dinarizacije finansijskog sistema u Srbiji. Takođe, razvijali smo M&A poslove preko Raiffeisen Investment AG (RIAG), te učestvovali u savetovanju u velikim transakcijama.

Profit bez oporezivanja koji je Raiffeisen banka ostvarila prethodne godine iznosio je 62,3 miliona evra, što je za 24% više nego u 2016. godini. Za koji deo tog profita su zaslužne upravo tehnološke inovacije?

Za ostvarivanje izvanrednih rezultata zaslužni su svi segmenti poslovanja. Činjenica je da iz godine u godinu beležimo sve bolja finansijska ostvarenja, a za to je pre svega zaslužna dobra poslovna strategija i blagovremeno prilagođavanje promenama, adaptiranje poslovnog modela i optimizacija procesa rada. Svakako, ono što je najvažnije u bankarskom biznisu, ma koliko to tradicionalno zvučalo, jeste – klijent i njegove potrebe. U meri u kojoj se klijenti i njihove potrebe menjaju, mi smo to da ih pratimo i čak – predupredimo njihovu potrebu i pružimo im efikasniju i kvalitetniju uslugu. Tu na scenu stupaju tehnološke inovacije i nesumnjivo je da su one veoma važne i zaslužne za krajnji poslovni uspeh. Ali, kao što sam rekao, one su samo deo jednog kompleksnijeg procesa rada.

Već pet godina se nalazite na funkciji predsednika Izvršnog odbora. U kojoj meri ste znanje stečeno na programu Izvršnog menadžmenta u Lozani primenili na ovoj liderskoj poziciji?

Sigurno neću biti prvi koji će reći da sve što u životu naučimo, pročitamo ili doživimo, na nas ostavi trag, nauči nas i „izbrusi“ za nova iskustva, nove pobede ili zašto da ne – nove izazove i probleme. Ovo je nešto što bih pre svega poručio svim mladim ljudima, a što možda zvuči kao floskula. Iskustvo potvrdi tu tvrdnju, da treba konstantno raditi na sebi i unapređivati i širiti svoja znanja. Naravno da sjajni obrazovni programi, kako u zemlji, tako naročito oni u razvijenijim zemljama Evrope veoma mnogo doprinose ličnom razvoju, a takođe i imaju veliku praktičnu primenu.

Koje osobine bi jedan pravi lider trebalo da poseduje?

Teško je dati univerzalnu formulu, svako ko ima tu priliku, ali i odgovornost da bude na čelu velike kompanije ili organizacije, ima svoj jedinstveni pristup i „formulu“ uspeha. Veoma je važan tim kojim ste okruženi i ja imam tu sreću da imam jedan od najboljih timova u našoj zemlji, ne samo u bankarskom sekotru, već i šire. Verujem da je važno okružiti se pametnim i timskim igračima, ali i osnažiti ljude i negovati „kritički“ duh kod njih.

Mnogo je knjiga napisano o liderstvu, mnogo je škola mišljenja. Ono što je sigurno, ne možete biti lider ako niste hrabri, odlučni i istrajni. I morate želeti i verovati u uspeh, ili kako bi se to danas popularno reklo, morate imati „drive for success“.

Živimo u zemlji u kojoj je većina ljudi izgubila poverenje u bankarski sektor, a jedan od postulata vaše banke je upravo građenje i održavanje visokoprofesionalnih odnosa sa klijentima. Na koji način uspevate da menjate tu svest kod ljudi?

Svi dobro znamo kroz kakve je sve probleme i promene prošao naš bankarski sektor od devedesetih do danas. Nepoverenje ljudi, kako vi kažete, nažalost nije neočekivano. Kažem nažalost, jer su stvari danas, gotovo 20 godina kasnije potpuno drugačije. Od jednog razorenog sistema, danas smo uspeli da izgradimo jedan stabilan, visokokapitalizovan bankarski sektor, u kome dominiraju banke sa stranim vlasništvom. Više nema mesta nepoverenju klijenata. Već sam na početku govorio o strateškim potezima koje je naša banka preduzela od samog početka rada na ovom tržištu. Posle niza od 17 uspešnih godina, potvrdili smo da smo moderna, pouzdana i stabilna banka koja svojim klijentima pruža uslugu kakvu nude banke u razvijenim zemljama, ali koja takođe razume specifičnosti našeg tržišta. Naš kapital iznosi gotovo pola milijarde evra. Baza klijenata premašuje 750.000, a poverenje nam pruža i većina multinacionalnih i velikih kompanija koje posluju u Srbiji.

I možda još važnije od poslovnih rezultata – mi smo deo zajednice u kojoj poslujemo i „vraćamo“ joj deo uspeha. Odgovornost prema društvu je nešto što smo uvek stavljali na prvo mesto i to je ono na šta smo posebno ponosni, na niz humanitarnih i volonterskih akcija i na to što smo uvek pomoć pružili onima kojima je ona bila najpotrebnija, kao i na saradnju sa institucijama u oblasti kulture i sporta.

Koje bankarske trendove bi sve banke trebalo da isprate u narednom periodu ukoliko žele da nastave da budu konkurentne?

Digitalizacija je “reč godine”, kako bi se popularno reklo, a možda čak i decenije. Svedoci smo da je digitalizacija poslovanja nešto što postaje primat u svim industrijama, pa i u bankarskoj. Rekao bih da su naše banke to veoma rano shvatile i počele da menjaju svoje poslovanje u skladu sa trendovima. Mi smo bili jedan od pionira, sada već više od decenije klijentima nudimo elektronsko poslovanje, a tokom proteklih par godina se ta transformacija toliko ubrzala, da je već i mobilno bankarstvo “stara vest”. Već nudimo beskontaktna plaćanja, samouslužne transakcije na multifunkcionalnim uređajima 24/7 u našim filijalama, kao i mogućnost brze komunikacije sa četbotom koji funkcioniše po principu veštačke inteligencije, a dostupan je na najpopularnijim društvenim mrežama Vajber i Fejsbuk.

Rekao bih da je, možda čak i važnije od samog procesa digitalnih promena – promena načina razmišljanja, svesti nas samih a zatim i korisnika, o tome kako će budućnost izgledati. Zato su inovacije i inovativni način razmišljanja nešto što treba implementirati u svakodnevne procese rada, otvoriti se za novo. Mislim da će u budućnosti ključ uspeha biti upravo u otkrivanju novih mogućnosti i oblasti rada.

Kako ocenjujete prihvatanje digitalnog bankarstva u Srbiji i koliko je izazovno obučiti korisnike tradicionalnih usluga za primenu novih tehnologija?

Mi smo zadovoljni brzinom kojom su naši klijenti prihvatili inovacije u pogledu digitalne ponude. Bolje rečeno – što su prepoznali da su one uvedene upravo da bi im se pomoglo, rešili njihovi problemi i ispratio savremeni način života. Tome naruku ide i omasovljenje broja korisnika interneta i pametnih telefona, tako da sve veći broj klijenata shvata da korišćenjem digitalnih usluga lako mogu da prevaziđu ograničenja analognog sveta i na taj način izbegnu čekanje u redu, nepotrebnu papirologiju i da manje zavise od radnog vremena filijala, već da sve završe u vreme koje im odgovara, sa svog računara ili telefona. Svakako, sam prelazak na „onlajn“ je najteži po prvi put. Svaka sledeća uspešna transakcija smanjuje nepoverenje, a tome doprinosi i konstantna edukacija i pomoć koju se trudimo da pružimo u našim filijalama svima onima koji su „novi“ u ovoj oblasti. Tome mnogo pomažu i mediji, kao i strategija države da u budućnosti ulaže u digitalno opismenjavanje. Rekao bih da sada već imamo jedan korpus naprednih klijenata koji imaju nove zahteve i otkrivaju neke nove potrebe, što nas tera da budemo još bolji i uvedemo dodatne inovacije kako bismo na njih odgovorili. Verujem da je to pravi put za budućnost bankarskog poslovanja.